An Unbiased View of PROSVETLJENJE

An Unbiased View of PROSVETLJENJE

Blog Article

noplje na užareno kamenje, a Herodot, koji nije razumeo da je tu bila reč o religioznom činu, dodaje kako ih je dim činio »toliko srećnima da su urlali od zadovoljstva« (IV, seventy three).

preklinje boginju da mu dopusti da se vrati kući. Nastavak teksta je izgubljen, ali se pretpostavlja da je Hupašija bio ubijen. Druga verzija jasno kaže: Zmaj je pobedio boga oluje i uzeo mu srce i oči. bathroom se tada oženio kćerkom jednog siromašnog čoveka i s njom dobio sina. Pošto odraste, sin odluči da se oženi Zmajevom kćerkom. Kako ga je otac poučio, tek što je ušao u kuću neveste, mladić zatraži i dobi srce i oči boga oluje. Ponovo stekavši svoje »moći«, bog oluje se iznova susreće sa Zmajem »pored mora« i uspeva da ga pobedi. Ali oženivši se Zmajevom kćerkom, njen muž je preuzeo obavezu odanosti prema Zmaju pa zamoli oca da ga poštedi. »Bog oluje tada ubi i Zmaja i svoga rođenog sina.«9 Borba boga i Zmaja veoma je poznata mitsko-obredna tema. Prvi neuspeh boga i njegovo osakaćenje imaju paralele u borbi Zevsa i diva Tifona: Tifon je Zevsu uspeo da odseče tetive ruku i nogu, da ga podigne na svoja pleća i odnese u pećinu na Siciliji. Tetive je Tifon sakrio u medveđu kožu, ali su Hermes i Egipan konačno uspeli da mu ih ukradu. Tako je Zevs povratio svoju moć i porazio diva.ten Motiv krađe nekog vitalnog organa prilično je poznat. Ali Zmaj u hititskoj verziji više nije zastrašujuće čudovište koje susrećemo u jednom broju kosmogonijskih mitova ili u mitovima o borbi za vlast nad svetom (up.

Kasnije, on putuje na jug, i neko vreme nastanjuje se u Sihemu; on zatim vodi svoie karavane između Palestine i Egipta (Knjiga postanja, thirteen .* one—3). Priča o Avramu i doživljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period of time Rodozačetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozačetnici legendarni likovi. Ali već pola veka, zahvaljujući pre svega arheološkim otkrićima, neki su autori skloni da bar delimično prihvate istoričnost tradicija o Rodozačetnicima. To, naravno, ne znači da poglavlja 11—50 iz Knjige postanja predstavljaju »istorijske dokumente«. Što se tiče našeg zadatka, važno je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivači magaraca i karavanski trgovci,thirteen ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na12 Ovde i u svim drugim već navedenim delovima, »Jehova« je, očigledno, anahronizaim, pošto će ovo ime tek kasnije biti otkriveno Moj siju. [Kada je reč o Avramu i njegovim potomcima, ovde je preuzet termin rodozačetnici koji je predložio i uveo E. Verber (Povijest svjetske književnosti, Mladost, Zagreb 1982) budući da je termin patrijarsi sada previše obeležen značenjem koje ima u sikladu s postojećom hrišćanskom crkvenom hijerarhijom (prim. prev.)]. thirteen Što podržava Olbrajt (Albright) u više svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the products of Canaan, 62—sixty four i svuda.

Jehova kažnjava izopačenost ljudi i ne žali žrtve kataklizme (kao što to čine bogovi u vavilonskim verzijama: up. Ep o Gilgamešu, ploča X I : 116—25, 136—37). Značaj koji on pridaje moralnoj čistoti i poslušnosti anticipira »Zakon« koji će biti objavljen Mojsiju. Poput mnogih drugih mitskih događaja, i potop je kasnije neprekidno iznova tumačen i ocenjivan iz različitih perspektiva. Nojevi sinovi postaće praoci novog čovečanstva. U to vreme, čitav svet je govorio istim jezikom. Ali, ljudi su jednoga dana odlučili da sazidaju »kulu, kojoj će vrh biti do neba« (eleven:4). To je bio poslednji »luciferski« poduhvat. Jehova »siđe da vidi grad i kulu«, i shvati da ubuduće »neće im smetati ništa da ne urade što su naumili« (eleven : five—6). On im tada izmeša jezike, pa se ljudi više nisu međusobno razumeli. Zatim ih Jehova »rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada« (eleven :7—8), koji će od onda biti poznat pod imenom Vavilon. I u ovom slučaju se srećemo sa starom mitskom temom koja read more je iznova ispričana iz perspektive jehovizma. Reč je, najpre, o drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlašćena bića (oraoci, junaci, legendarni kraljevi, šamani) popela na nebo uz drvo,

88. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest Posejdon je stari bathroom koji je, zbog brojnih razloga, izgubio svoju prvobitnu sveopštu vrhovnu vlast.1 Svuda nalazimo tragove njegovog nekadašnjeg veličanstva, počev od njegovog imena za koje je Vilamovic (Willamowitz) tačno objasnio da znači »suprug Zemlje« (Posis Das). U Ilijadi (15, 204) Zevs je stariji od njega, ali Hesiod sigurno odražava neko starije predanje kada Zevsa prikazuje kao najmlađega (Teogonija, 456). U svakom slučaju, jedino se Posejdon usuđuje da se usprotivi Zevsovoj zloupotrebi moći, podsećajući ga na to da je područje njegove vlasti ograničeno na Nebo.2 U ovoj pojedinosti možemo prepoznati sećanje na otpor nekog drevnog vrhovnog boga protiv pobune nekog mlađeg i srećnijeg boga. Primajući, prilikom podele Univerzuma, vrhovnu vlast nad morima, Posejdon postaje pravi homerski bog; imajući u vidu značaj mora za Helene, bilo je sigurno da on nikada neće izgubiti svoju religioznu aktuelnost.

6. Kelis kartus giliai įkvėpk - tai vėlgi pasiruošimas lengvai meditacijai. Gilūs įkvėpimai ir iškvėpimai, taip pat gera mintis daryri nadi shodhan pranayama prieš medituojant. Tai padeda nuraminti kvėpavimo ritmą, ir nuveda protą į ramią meditatytvią būseną.

Prvi stanovnici Eleusine, po predanju, bili su Tračani. Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500, ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku; u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mylonas Eleusis, str. 41). Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina, i vrlo je verovatno da su se neke ceremonije s vremenom izmenile. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena, ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života. Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe, 324 i dalje) three je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. Razlikujemo Male misterije, obrede Velikih misterija (telete)** i konačno iskustvo (epopteia).

mrtvih. Ona je poništila nepremostivu razdaljinu između Hada i Olimpa. Kao posrednica između dva božanska sveta, ona bi ubuduće mogla da utiče na sudbine mrtvih.

to maintain our website managing, we'd like your assistance to go over our server Charge (about $400/m), a little donation should help us quite a bit.

Afroditi (I, 9) prikazuje kako boginja ljubavi nema moći nad Atenom. Homer i Hesiod nazivaju je Palada, »Devojka«, a u Atini je »Devica« (Partenos). Ali, Atena je drugačiji suggestion boginje unit od Artemide: ona ne izbegava muškarce, ne drži ih na udaljenosti. Vezuje se prijateljstvom za Odiseja i štiti ga jer mu se divi zbog njegove snažne ličnosti i mudrosti: on je »vrlo razborit« čovek (polimetis), jedini koga se usuđuju uporediti sa Zevsom (Ilijada II, 169, 407, 636). U Teogoniji (896) Hesiod smatra da je Atena »jednaka svome ocu po snazi i razboritoj mudrosti«. Jedina ona među stanovnicima Olimpa nema majke. Homerska himna (I, nine i dalje) ukratko podseća na to da ju je Zevs rodio iz sopstvene glave, ali Hesiod pripoveda celi mit: Zevs je Metidu, boginju razboritosti, progutao već noseću, a Atena se rodila izišavši kroz lobanju svoga oca (Teogonija 886 i dalje; up. § eighty four). U ovoj epizodi je uočljiv naknadni dodatak; izvorni mit jednostavno pominje pojavljivanje Atene na vrhu planine Olimp. Ali Oto s razlogom naglašava drevni, »divljački« karakter teme gutanja. 33 Kakvo god bilo njeno poreklo, mit o čudnovatom Ateninom rođenju održava i potvrđuje njene vrlo bliske odnose sa Zevsom. »Ja sam potpuno okrenuta Ocu«, priznaje ona u Eumenidama (736). U Odiseji (XIII, 297), ona poverava Odiseju: »A ja sam med bozima svima na glasu / svojom pameću bistrom« (métis) i svojom spretnošću.

Tačiau neversk savęs medituoti, kai esi labai alkanas. Tau bus sunku, dėl pilvo dieglių arba tu net pradėsi visą laiką galvoti apie maistą! Šiuo atveju tu gali medituoti praėjus dviems valandoms po valgio.

there are actually 6 major branches of standard yoga. In each of those, the purpose of unity is obtained as a result of various yoga methods. Each and every of those different areas of yoga will resonate in another way with practitioners based mostly on their disposition, skill, and talent.

Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. Ceremonija je trajala dva sata. Kao što keyćuje Rejčel-Dolmatov, neki arheolog iz budućnosti će, otkopavajući grob, pronaći samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamičaka i školjki. Obredi, a naročito pretpostavljena religiozna ideologija, ne mogu se »vratiti« na osnovu tih ostataka. 13 Štaviše, simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatraču koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. Jer, kao što piše Rejčel-Dolmatov, u pitanju je »verbalizacija« groblja kao »sela Smrti« i »ceremonijalne kuće Smrti«, i verbalizacija rake kao »kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela, polegnutog na desnu stranu), za čim sledi verbalizacija ponuda kao »hrane za Smrt«, i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuće-materice«. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa. S druge strane, Indijanci Kogi poistovećuju Svet — matericu Sveopšte Majke — sa svakim selom, svakom kultnom kućom, svakim prebivalištem i svakim grobom. Kada šaman devet puta twelve C. Reichel-Dolmatoff, »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«, Razón y Fabula, Revista de la Universidad de los Andes, br. one (1967), str. fifty five—seventy two. thirteen On je, u stvari, bio skoro nepoznat pre napomena Rejčel-Dolmatova.

ninety. Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio, Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk; objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna, 132). U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu, ženi ili gradu, što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619). Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašnjava Apolonov odnos prema idejama poretka i zakona. U klasično doba, on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes; Rep.

Report this page